Mačado

Bruja je usitno motor negdi nasri kanala dok smo se vraćali na prvi parangal.

Ka i svaku marendu kad se njih dvojica nađu za istin stolon, nije dugo tribalo.

– Da on može igrat na krilu? Pa dobro, jesi ti lud?

– Nisan ja lud nego ti nemaš pojma o balunu. Ka šta o puno toga nemaš pojma.

– Ja neman pojma? Glavno da se ti u sve razumiš.

– Aj muči. Pun si mudrosti ka salpa govana.

Sidija san i gleda tu visoko intelektualnu raspravu.

Jedan je ždera paštetu na žlicu. Dok bi govorija, iz usta bi mu letile mrvice kruva, a crta sline razvlačila se između žlice i brade.

Drugi je prstima trga fetu kruva i stavlja je na jedini zdravi zub šta mu je još osta da je može sažvakat.

Na poklopcu motora komad karte.

Na njemu kruv, pašteta, salama.

Okolo same mrvice.

Nasrid kanala njih dvojica vode raspravu od državne važnosti može li neki mali igrat na krilu.

Uvatija me smij.

– Dobro, jesi uzea pretplatu?

– Ma uzea san kurac. Koga su doveli ove godine? Sve neke polovne strance. Razjebaće domaće igrače.

– A lani si govorija da s mladima ne možemo ništa osvojit.

– Ko, ja?

Pogleda me uvriđeno.

– Eto vidiš koliko moreš srat. Ja san uvik bija za mlade.

– Ti si uvik za goli kurac, ka i svi vi iz udruge.

Obrisa je nos slobodnin lakton.

– Ko smo to mi iz udruge?

– Vi šta plaćate članarine i dajete lovu ka milodare. Mudante, šlape, jogurti… a baluna nema ni za pod nokat.

– A ti znaš kad ima baluna?

– Ja san za vas izmislija balun.

Izvuka je komadić salame šta mu se zaglavija između dva zuba, otresa ga prston u more i zadovoljno klimnija glavon, ka da je upravo završija govor u saboru.

Gleda san ih.

Bose.

U izblidilim sokolskin majicama.

Nasrid kanala.

Sunce in prži pročelave glave.

A njih dvojica se karaju o stvarima koje neće prominit ništa.

– Eto nas. Arvali smo.

Rekli su gotovo uglas.

Pokupili smo spizu s poklopca motora.

Mrvice u more.

Kartu u škovace.

Svako je zauzeja svoje misto.

Motor se ugasija.

Jedan na krmi diže parangal.

Drugi prihvaća ribu.

Ja je slažen u škrinju.

Kad je krenija posal, više nije bilo ni udruge, ni krila, ni mladih, ni stranaca.

Nije bilo ni ko je kome reka da nema pojma.

Jedan je zna šta radi drugi.

Drugi je zna šta radi prvi.

Išlo je ka podmazano.

Tek tad san svatija da se njih dvojica zapravo nikad nisu ni svađala.

To je bija njihov način da ostanu prijatelji.